DSC_0191

Imamo dva izbora: a) Dobar b) Loš

Veći deo svog života se izdajem za apolitičnu osobu. Danas sam našao za shodno da to i obrazložim jer ovo u šta verujem donosi samo dobro.

djordje mihajlovic

U našem okruženju postoji ambiciozni pojedinci koji ostvaruju svoje ciljeve sa lakoćom, oslobođeni sujete, koji u sebi gaje divnu karakteristiku koju bih ja nazvao ,,vera“. Isti su takodje apolitični i neće te ih zateći vrednosno opredeljene. Vesti ne pratim jer serviraju uverenja koja nisu naša. Ekonomista nisam, tako da ne znam, niti me interesuje šta se dešava sa železarom. Ja gvožđe kupujem u Donjoj Vrežini… Odakle ga nabavljaju…  Njihova je stvar.

Mediji su interesantni, dinamični, scenirani, kontrolisani, ali ujedno i divni. Ja ih obožavam, svi ti ljudi koji se pojavljuju na našim ekranima žive od toga, dogurali su dotle, to im je posao, ja od njih ne zavisim. Menjaju nam se plate, penzije, evro ide gore dole, svi nešto kukaju, a samo ovi, gorenavedeni pojedinci, nađu za shodno da se adaptiraju i nose se sa svim spoljnim faktorima, kakvi god oni bili. ČOVEK JE STVOREN ZA USPEH! Da nas postave u džunglu, gole i bose, vrlo brzo bi se adaptirali i živeli u najboljim MOGUĆIM okolnostima koje nam džungla pruža… SRBIJA je DIVNA. Svi bi negde da beže, jer ovde nije dobro! A gde je dobro? Uz trunku istraživanja ukapiraćete da je svuda ,,kriza“ i da ne postoji nacija na svetu gde je sve savršeno. Pojedinac je taj koji čini razliku a ne geografska pozicija, niti politički režim u kome živimo. Meni sam pojam ,,KRIZA“ nije uopšte jasan. Naš je izbor da li ćemo se baviti krizom ili progresom. KRIZA je izgovor za neambicijozno mnjenje.

Globalna politika… Išao sam na pijacu da kupim neke namirnice… Na toj pijaci postoji 196 tezgi. Neki prodaju voće, neki patike, neki plastiku, hemiju, igračke. Na toj pijaci postoje dva lika koji su glavne face… Jedan se zove Rade, drugi Mile. Rade drži zapadni deo pijace, Mile istočni i uopšte se ne gotive. Rade bi voleo da proširi svoj uticaj na istok, ali je i Mile opasan karakter, poprilično ambiciozan, ne samo da ne da, nego i on hoće na zapad. Milica, Dragan, Radica, Milutin, Jovanka prodaju papriku, rasturaju se od posla (znate kakva je to paprika, k’o GMO samo nije), svi plaćaju tezgu ili Radetu ili Miletu… Jovanka i Milutin se posvađali, Rade se umešao da sredi situaciju, jer da nije, na pijaci bi bio haos koji bi ugrozio svačije poslovanje. Šta Amerika, šta Rusija? Zamislite pijacu sa 7 milijardi ljudi. Pa mora tu da budu neki Rade i Mile… Ja sam na toj pijaci onaj lik koji prodaje igračke i uživa u dečijem osmehu. Ova dvojica prozuje tu okolo, mene se ne tiče šta oni rade, ja imam svoje carstvo igračaka. Evica koja prodaje papriku par  tezgi od mene, vuče ih za rukav, ide okolo i prepričava, pali vatru i sve to zato što ne zna šta će sa sobom. Verujte mi, njene paprike su gnjile, a moje igračke su čarobne.

Svakog jutra se probudim srećan i zadovoljan, svakoga dana napravim jedan korak napred. Zauvek ću verovati da je realnost subjektivna i da je naš cilj, kao superiorne ovozemaljske inteligencije da našu realnost učinimo najboljom po nas. Preseci naših realnosti će zahtevati kompromise, ali ako svako VERUJE u istinsko dobro će u svakom kompromisu ostvariti dualan interes.

’ajde da stvaramo bolju realnost gde god da smo!

JA VERUJEM DA MI ŽIVIMO U NAJBOLJEM OD SVIH DOSADAŠNJIH SVETOVA

 

Đorđe Mihajlović 14.3.2015.

 

Please share :)

Posted in Blog.

One Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>